ACTA će pasti i u Sloveniji

Slovenija će postati peta zemlja Evropske unije koja će zamrznuti ratifikaciju Međunarodog sporazuma o sprečavanju falsifikovanja (ACTA), protiv kojeg su širom Evrope izbili masovni protesti.

Prvi trijumf protivnika ACTA-e

Slovenački ministar obrazovanja Radovan Zerjav je rekao da će Vlada u Ljubljani zamrznuti ratifikovanje sporazuma ACTA "što je prije moguće". Prema njegovim riječima, "ovaj sporazum očigledno nije predmet razumijevanja već ogromnog nerazumijevanja".

22 države Evropske unije su krajem januara potpisale ACTA sporazum čiji je cilj, tvrdi se, da uskladi međunarodne standarde u zaštiti autorskih prava i intelektualne svojine, kako bi se suzbilo falsifikovanje i piraterija. Međutim, EU se od tada suočila sa nekoliko stotina protestnih skupova, peticijom koju je potpisalo oko dva miliona ljudi i javnom osudom stavljanja potpisa na sporazum, čiji kritičari smatraju da pod plaštom borbe protiv piraterije uvodi cenzuru interneta i ugrožava pravo na privatnost njegovih korisnika.

Kritičari ACTA također navode da je sporazum napravljen tajno, izvan međunarodnih foruma kao što je Svetska trgovinska organizacija.

U sporazumu se, pored ostalog, nalaze odredbe koje uvode odgovornost providera za ono što rade korisnici interneta, uključujući razmjenu filmova, muzike, igara.

Odmah poslije potpisivanja sporazuma, izvjestilac Evropskog parlamenta za sporazum ACTA podnio je ostavku na funkciju, rekavši da je taj sporazum "maskerada".

Potom su, pod pritiskom demonstracija i javnog mnijenja, vlade Poljske, Češke, Letonije i Bugarske odlučile da zamrznu ratifikaciju sporazuma, a predstavnica Slovenije, koja je stavila potpis na kontroverzni sporazum, javno se izvinila građanima zbog svog postupka i pozvala ih da se pridruže demonstracijama.

Poljska zamrzla ratifikaciju ACTA-e

U međuvremenu, Njemačka, koja je trebalo da postane 23. potpisnica iz Evropske unije, odlučila je da to ne učini.

Njemačka obustavila potpisivanje ACTA-e